Историја Новог Београда

Novi Beograd 1920. godine

Први историјски траг о насељавању територије садашњег Новог Београда води у време турске владавине. Крушевски поменик (1713) бележи да је село Бежанија постојало 1512. године. Имало је тада 32 дома, да би се до 1810. њихов број увећао на 115.У 18. веку становништво је било искључиво српско. После одласка Турака, за време Аустро-Угарске, досељавају се и друге националности: Немци, Мађари и Хрвати. Између два рата, у суседству села Бежанија никли су Ново насеље и Старо сајмиште.Још 1923. био је изграђен први урбанистички план који је предвиђао да се Београд прошири и пређе на леву обалу Саве. Услови нису дозвољавали да се та идеја оствари. Три године после Другог светског рата, 11. априла 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда и у пролеће 1948. на левој обали Саве је почело да се гради насеље окружено са свих страна песком и мочварним тлом. Објекти су ницали једни за другим, а четири године касније (1952) је основана општина Нови Београд.

Претворен у највеће градилиште у земљи, овај део Београда је неочекивано брзо постао „град у граду“. По броју становника Нови Београд је највећа општина у Југославији. Мада је дуго сматран највећом спаваоницом у Србији, по урбанистичкој поставци која је заснована на међународним идејама, архитектури интернационалног духа, Нови Београд је јединствени град „светла, сунца и будућности“. Он је одраз целе једне епохе, њене естетике и етике, и на најбољи начин илуструје квалитете и мане архитектуре тога времена. Данас је Нови Београд метрополис који и даље расте.

Само у прве три године кроз фронтовске и омладинске радне бригаде је прошло око 200 хиљада његових градитеља – средњошколаца, студената, радника и инжињера из свих крајева некадашње Југославије. Најбројније међу њима биле су сеоске бригаде из Србије. Радило се и дању и ноћу, без технике – ручно је сејан песак и мешан малтер, а коњска запрега је преносила тежи материјал. Пре почетка градње, мочварно земљиште је насипано песком из Саве и Дунава да би се издигло изнад плавних речних и подземних вода. На тој ледини, по узору на Корбизјеове градове, никла је модерна урбана целина. Дубоки су корени овог града који има дах савремене архитектуре, широке булеваре, најдужа и најлепша шеталишта, узводно или низводно низ реке. Нови Београд је сведок највећег јавног речног пољупца на свету: ушћа Саве у Дунав. Смештен је на површини од 4.096 хектара, на надморској висини измеду 72 и 110 метара (најнижа тачка се налази на ушћу Саве у Дунав, а највиша је на Бежанијској коси).

Нови Београд има 200 солитера и шест стотина великих стамбених објеката. Један од најпознатијих је „Западна капија Београда“, са десне стране аутопута према Сремској Митровици, са два небодера спојена мостом на врху. Већина здања сведочи о стамбеном монументализму. Приземне, породичне куће могу да се нађу једино на Бежанијској коси и Лединама које су шездесетих година биле привремено, а затим прерасле у стално насеље. Преосталих око 80.000 новобеоградских станова смештено је у вишеспратним стамбеним блоковима.

На списку првих градитељских успеха били су Палата федерације, са око 75.000 квадратних метара корисног простора, Студентски град и први стамбени павиљони у Тошином бунару, на месту садашње месне заједнице „Павиљони“. Од касније подигнутих репрезентативних објеката требало би поменути Међународни конгресни, културни и пословни „Центар Сава“. Генекс-апартмане, зграду „Југопетрола“, хотеле „Хајат“ и „Континентал“, највише категорије, са салама за велике пословне скупове, игралиштима, базенима, ресторанима и паркинзима. Читав простор је испресецан модерним саобраћајницама у дужини од 160 километара.

У претходних неколико година завршена је изградња спортско-пословне хале „Београдска арена“, највеће на Балкану, која може да прими 20.000 гледалаца. Изграђена је основна школа на Бежанијској коси, као и вртић. Такође су изграђени многи тржни центри и пословне зграде: Меркатор, Меркур, ТЦ „Делта сити“, Родић, Имоцентар, Темпо, Експо центар, Атријум, Лук оил, ПЦ „Ушће“, Аутоцентар Шкода, хотели „ИН“ и „Холидеј ИН“.

Са уредним травњацима, бројним дрворедима, парковима и пошумљеним платоима, Нови Београд је општина са највише зеленила. Поред обале Саве и Дунава уређена су шеталишта. У „Парку пријатељстава“ на Ушћу шуми стотинак платана – симбола мира. У мају 2008. године отворена су два нова парка у Новом Београду, „Парк дугиних боја“ на Бежанијској коси, за особе са посебним потребама, и „Републике Српске“ на Старом сајмишту, између Старог железничког моста и „Газеле“.

Галерија слика

  • Београдска арена
  • Нови Београд - Блокови 1 и 2
  • Парк пријатељства
  • Палата Федерације(СИВ)
  • Изградња Новог Београда
  • Ушће Саве у Дунав

Календар догађаја Свако означено поље показује вам догађај на територији општини Нови Београд